Биографија Милан Благојевић

Рођен је 14. октобра 1905. године у селу Наталинци код Тополе.

После завршетка основне школе изучио је металски занат.

Између два светска рата истицао се у борби за интересе радничке класе, учествујући у организовању радничких штрајкова, против Шестојануарске диктатуре и експлоатације радника.

Члан Комунистичке партије Југославије постао је 1928. године.

 

Шпански грађански рат

По одлуци КПЈ 1935. године, био је упућен у Совјетски Савез, а 1937. године нашао се међу првима у Интернационалним бригадама на бојиштима Шпаније.

У овом рату неколико пута је рањаван, а стекао је и чин поручника шпанске републиканске војске.

После пораза шпанске републике, прешао је у Француску, а затим се пребацио у Краљевину Југославију, где је илегално живео у Београду до окупације 1941. године.

 

Народноослободилачка борба

Дан после напада Немачке на Совјетски Савез, напустио је свој илегални стан у Београду и отишао у Шумадију, где се активно укључује у припреме за устанак.

Милан Благојевић је био један од најактивнијих организатора партизанских јединица у Шумадији.

При формирању Првог шумадијског партизанског одреда, 1. јула 1941. године, постао је његов први командант.

Овај одред је под његовом командом врло брзо ослободио већи део Шумадије, изузев Крагујевца, Тополе и Аранђеловца.

Одред је водио борбе с Немцима и њиховим квислинзима код Тополе, на Руднику, на прилазима Крагујевцу, у селима Јанковцу и Баничини.

Први шумадијски одред је, за око три месеца борбе под његовом командом, разбио окупаторско-квислиншку власт у Шумадији и избацио из строја око пет стотина непријатељских војника.

Родна кућа Милана Благојевића у Наталинцима

Ноћу између 28. и 29. октобра 1941. године, кад се враћао из Ужица, на путу за Шумадију, ухватили су га четници Драгољуба Михаиловића, силом извукли из воза у Ужичкој Пожеги и после мучења убили исте ноћи.

Родна кућа Милана Благојевића у Наталинцима

Указом Председништва Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије (АВНОЈ), 9. маја 1945. године, међу првим борцимаНародноослободилачке војске, проглашен је за народног хероја.